Screensaver i pclos

.
.
Nakon instalacije PCLOS-a od screensavera sam mogao da izaberem samo onaj blank. Nakon što sam preko synaptic-a instalirao sve moguće screensavere ni jedan od njih mi se nije pojavio u listi dostupnih, već je tamo bio samo onaj jedan jedini Blank. Rešenje ovog problema je veoma jednostavno i ja ću ga u daljem tekstu pokazati.
Problem je u tome što su KDE programeri napravili sopstveni frontend za xscreensaver (to je onaj koji možete videti desnim klikom na desktop i biranje opcije customize desktop), tako da sada tu postoji dva standarda: jedan koji je definisan u vašem /home/user/.xscreensaver direktorijumu (to su oni xml fajlovi. napominjem da će se ovaj folder naopraviti sam nakon što prvi put pokrenete xscreensaver i konfigurišete ga), i drugi koji se nalazi u /usr/share/appInk/System/ScreenSavers (to su desktop prečice)…
Bitno je samo startovati xscreensaver istoimenom komandom i podesiti ga. Kada ga pokrenete možete izabrati screensaver koji vama odgovara i ignorisati onaj kde frontend, ili samo startovati xscrensaver proces i startovati kde frontend i tamo će se sada pojaviti svi screensaveri.
Kako bi omogućili da vam se pri svakom bootu startuje xscreensaver potrebno je napraviti jednu desktop prečicu koju ćete staviti u vaš autorun folder (a to je najčešće ~/.kde/Autostart). Fajl koji je potrebno kreirati se zove xscreensaver.desktop i sledećeg je sadržaja:

[Desktop Entry]
Exec=xscreensaver
Name=XScreensaver
Type=Application
X-KDE-StartupNotify=false

Ovime ste repili problem sa screensaverom. Preporučujem vam da skinete Really Slick Screensavere (mislim da se paket zove RSXS) jer su dosta dobri… ja koristim Solar Winds GL screensaver i preporučujem ga i vama…

P.S. if there’s someone who would like me to translate this into english, please leave a comment.. (this is for visitors from www.pclinuxos.com forum)
.
.

post

Lirc i PCLinuxOS

.
.
Pošto mi je daljinski na Slacku radio out-of-the-box, kada sam instalirao PCLinuxOS javio mi se problem jer je isti morao da se podesi. Najlaksi način da se daljinski potera na Linuxu jeste Lirc (Linux Infrared Remote Control).
Koristeći Synaptic nisam uspeo da instaliram Lirc jer mi je javljao greske pri kompajliranju određenih kernel modula, stoga sam rešio da to uradim na “pravi” (iliti Slackware way, tj kompajliranjem iz izvornog koda) način. Skinuo sam poslednju verziju lirca sa www.lirc.org i napravio sledeće korake:

tar -xzvf lirc-X.X.X.tar.gz -C ~/Desktop/
cd ~/Desktop/
su
./setup.sh

Sada je potrebno izabrati drajver koji će se koristiti, a u mom slučaju je to tvbox (koristim daljinski koji dolazi u Asus tv-Fm sa7134). Priložiću slike kako bi znali šta tačno da uradite.


Posle ovoga u opcijama uključite i X i idite na opciju Save configuration and run Configure.


Na kraju konfigurisanja ispisaće vam se koji je modul kasnije potrebno učitati. U mom slučaju to je lirc_i2c. Zapamtite ovo.
Sada je potrebno još uraditi:

make
make install

To je to. Lirc je instaliran. Ukoliko želite da vam se modul učitava pri svakom startovanju potrebno je staviti ime tog modula na kraj /etc/modules fajla. U mom slučaju to je lirc_i2c a u vašem je to ono što vam je configure ispisao na kraju.
A sada da pokrenemo lirc:

depmod -ae
modprobe lirc_i2c
chmod 666 /dev/lircd
lircd

U gornjim komandama je potebno umesto lirc_i2c staviti modul koji vam je configure na kraju preporučio.
Kako bi prverili da li sve funkcioniše izvršite i sledeću komandu:

irw

…i pritisnite nešto na daljinskom. Ukoliko vidite neki izlaz u konzoli to je to, vaš daljinski radi.

Pošto sam ja u slacku navikao na ovaj default raspored dugmića na daljinskom, ja nisam dalje konfigurisao daljinac. Ukoliko to želite možete pokrenuti program irrecord i to podesiti.
.
.

Super GRUB Bootdisk

.
.
Nakon testiranja Windows 2008 Servera došlo je vreme da se vratim u linux. Međutim, problem je bio MBR koji je prebrisan instalacijom Windowsa. U većini slučajeva sve što je potrebno uraditi jeste bootovati sa LiveCD-a vaše omiljene distribucije i popraviti Grub.
Kako LiveCD PCLOS-a ne propoznaje moj Sata HD (kao ni mnogo druge distribucije među kojima su Ubuntu,Gentoo,OpenSuSe itd) ovo kod mene nije htelo da upali pa sam morao naći alternativni način.

Rešenje ovog problema dolazi u vidu boot diska koji sam prepozna postojeću konfiguraciju Gruba (ili se može napraviti nova konfiguracija) u par jednostavnih koraka. Ovaj boot disk se naziva Super Grub Disk, a više informacija o istom možete naći na ovoj adresi. Sve što je potrebno uraditi jeste svući sa priložene adrese .iso fajl, narezati ga, i restartovati računar.
.
.

Umrežavanje računara

.
.
Pored ovog računara sa kojeg blogujem u mom stanu postoji još jedan kod radi pod Windowsom XP. Ovo su koraci kojima je potrebno ići kako bi se ova dva računara umrežila.
Ovo je najlakše uraditi koristeći drakconf, međutim, koristeći isti nikada mi ta podešavanja nisu zapamćena i svaki put sam morao da podešavam interfejs ispočetka.
Ukoliko ovo kod vas sve prođe bez problema možete preskočiti deo koji sledi sve do pretposlednjeg pasusa.

Najpre je potrebno da učitam modul za svoju mrežnu kartu. Najlakši način da saznate koji je to modul jeste da podesite interfejs koristeći drakconf a onda pogledate izlaz sledeće komande:

dmesg | grep “link up”

Nakon što izvršite ovu komandu dobićete nešto tipa:

r8169: eth0: link up

Ono što vas interesuje jeste ono što se nalazi ispred prve dvotačke (u mom slučaju to je r8169). Kao što i sami pretpostavljate ovo je naziv modula koji je potrebno učitati pri startovanju računara. Dovoljno je dodati ga u /etc/modprobe.preload kako bi se pri sledećem startu automatski učitao.
Zatim je potrebno “podići” interfes koji će se koristiti za komunikaciju:

ifconfig eth0 192.168.0.1

Ovime ste kreirali i podigli interfejs koji ćete koristiti za razmenu podataka.
Ukoliko vam se dogodi da vam internet konekcija iznenada prestane sa radom to je posledica činjenice da se pri kreiranju ovog interfejsa automatski doda podrazumevana ruta koja pokazuje na 192.168.0.1. Ovo možete proveriti tako što ćete izvršiti sledeću komandu:

route -n

Ukoliko izlaz sadrži liniju oblika

0.0.0.0 192.168.0.1 0.0.0.0 UG 0 0 0 eth0

…to se dogodilo i u vašem slučaju. pa je potrebno obrisati tu rutu. To se radi na sledeći način:

route del -net 0.0.0.0 gw 192.168.0.1

Ovime ste pripremili vaš sistem za dalje podešavanje…
Sve što je nakon ovoga potrebno uraditi jeste pokrenuti skriptu koju ću priložiti. U njoj je sve dovoljno dobro komentarisno tako da neći ništa dodatno objašnjavati.. Napominjem da je potrebno učiniti ovu skriptu izvršnom kako bi je pokrenuli a to činite na sledeći način:

chmod +x rc.firewall-iptables

Ona će omogućiti ip forwarding, učitati potrebno module i konfigurisati osnovni firewall.
File sharing (Samba) možete jednostavno podesiti koristeći drakconf .
.
.

Sagem Fast 800/840 i PCLinuxOS

.
.
Jedino što je bilo potrebno uraditi nakon instalacije PCLinuxOS-a jeste startovanje konekcije, jer je modem automatski instaliran (ovo možete proveriti pomoću komande: dmesg | grep ueagle).
Ukoliko je vaš modem serije E4 potrebno je skinuti ovaj firmware i kopirati sve fajlove u folder /lib/firmware/ueagle-atm (koji ćete napraviti ukoliko ne postoji).
Pošto moj provajder koristi PPPoE objasniću kako se kači na net u ovoj situaciji.
Najpre nam je potreban br2684ctl koji služi da napravi interfejs nas0 koji ćemo koristiti pri konektovanju. Sve što je potrebno uraditi je sledeće:

br2684ctl -b -c 0 -a 8.35
ifconfig nas0 up

Ukoliko vaš provajer koristi neke druge vrednosti za VPI i VCI vi shodno tome zamenite vrednosti (moj provajder je Beotel, pa ukoliko koristite usloge istog možete ovu komandu ostaviti neizmenjenu).

sada je potrebno konfigurisati par fajlova. Ja neću detaljisati već ću vam samo ispisati sadržaje tih fajlova.

/etc/ppp/peers/ppp0:

noauth
defaultroute
usepeerdns
user ‘dujabg/ip@beotel’
plugin rp-pppoe.so
noipdefault
updetach
nas0

/etc/ppp/pap-secrets i /etc/ppp/chap-secrets su istog sadržaja:

‘UNAME@beotel’ * ‘PASSWD’ *

Sve što je sada potrebno jeste da pokrenete konekciju a to radite sledećom komandom:

pppd call ppp0

Sada kada imate internet konekciju možete instalirati sve programe koje želite koristeći Synaptic.
Ukoliko želite da se automatski zakačite na internet možete staviti ove tri komande u /etc/rc.d/rc.local. Ja sam imao problema ukoliko konekciju pozivam odatle pa sam zato u ~/.kde/Autostart stavio bash skriptu koja poziva samo poslednju komandu. Ukoliko vam prci način ne završava posao onda isprobajte ovaj drugi…
.
.

post

PCLinuxOS

.
.
Nakon što sam o ovoj distribuciji pročitao samo reči hvale rešio sam da je isprobam… Najpre sam nabavio livecd i pokušao da instaliram, međutim sa njim nisam imao puno sreće jer nikako nije prepoznavao moj hard disk… Posle par neuspelih pokušaja sam batalio i potražio alternativni način.
Posle malo istraživanja saznao sam za MiniMe verziju koju u suštini predstavlja osiromašenu verziju. Međutim, kako mi internet konekcija nije bila problem, i kako sam oduvek više voleo da imam samo potrebne programe instalirane, shvatio sam da je ovo ono što bi meni najviše i odgovaralo..

Pošto sam izgubio poverenje u livecd verzije skinuo sam unetbootin koji će mi pomoći pri instalaciji. Skinuo sam verziju za Windows jer sam ga imao instaliranog i pokrenuo ga. On je sa interneta povukao MiniMe (300 i kusur megabajta)i pokrenuo instalaciju… Ono što on uradi jeste dodavanja nove opcije u boot meni (koja će se odatle skolniti kada sledeći put pokrenete Windows) i kopiranje miniMe na vaš disk. Posle ovoga je potrebno restartovati komp i izabrati novu boot opciju.. Nakon ovoga kliknite na install to disk ikonu koje je na vašem desktopu i sačekajte da se instalira…

Ono što ćete posle ovoga dobiti jeste potpuno funkcionalna distribucija koja u sebi ima samo najosnovnije programe. Ovo nije problem jer ovaj distro koristi Synaptic (koji ustvari koristi apt-get) kojim ćete samo izabrati željene programe sa liste i sačekati da se downloaduju i instaliraju.

Prvi utisci su bili više nego pozitivni, pre svega zato što mi je sav hardver uredno prepoznat. Ovo mi je donelo veliko olaksanje jer sam očekivao probleme koji su mi se javljali na ostalim distribucijama nakon instalacije. Sve što je bilo potrebno jeste da pokrenem internet konekciju i otpočnem instalaciju softvera koji mi je potreban.


Postoji mogućnost da će ovaj distro da uspe u onome u čemu svi ostali nisu, a to je da zameni Slackware koji sam koristio, i sa kojim jedino nikada nikakvih problema nisam imao. Vreme će pokazati mane i prednosti ovog operativnog sistema, ali čini mi se da je njegova instalacija pun pogodak i svima ga preporučujem.
.
.